Dio teksta o Vuku Hamoviću iz magazina “Vreme”

"Slava drugima, novac meni", razjasnio je Vuk Hamović svoje motive prije nekoliko godina u Sarajevu, dodavši u vrijeme gradnje hidro-energetskog sistema “Gornji horizonti” za prevođenje voda Donje Neretve u Trebišnjicu još i ovo: "Nama je cilj da zaradimo, mi ne ulažemo pare iz nekih altruističkih, humanitarnih razloga", objasnivši da za njega "više vode znači i više struje iz hidro-elektrana, više novca".

Nema sumnje, čovjek od integriteta ! Kad kaže da je studija o uticaju na okoliš hidro-elektrane Ulog  na izvorišnom toku Neretve, najčistije i najočuvanije rijeke u Evropi, u skladu sa svim okolišnim regulativama Evropske Unije ne možete a da mu nevjerujete na riječ !!!

---

Vuk Hamović: Trgovac mrakom na veliko

slobodan bubnjević i dokumentacioni centar "vreme"
VREME | BR 889 | 17. JANUAR 2008

(…) krajem decembra protekle godine ugledna Evropska inicijativa za stabilnost (ESI, European, Stability Initiative) objavila je detaljan izveštaj nazvan "Povratak, energija i budućnost Republike Srpske" u kome se, posle navođenja nekoliko poslova koje kompanija EFT, čiji je vlasnik Vuk Hamović, pokrenula u Stanarima kod Doboja, zaključuje da će oni izuzetno povoljno uticati na ekonomski razvoj Republike Srpske, ali i na pomirenje unutar Bosne i Hercegovine.

Hamović, inače hladan i ne mnogo zainteresovan za to što ga mrze u svim zemljama Balkana, sada najednom doživljava jedan od onih elegantnih obrta sa kojima je i stvorio svoju energetsku imperiju. U međuvremenu, njegovi poslovi idu kao i uvek, dobro – kompanija EFT po redovnoj proceduri dobija tendere širom regiona, razmnožava se i tamo gde je nije bilo, postajući sve bogatija, dok se istrage vođene protiv nje i njenog vlasnika jedna po jedna obustavljaju.

TIHI KOCKAR, MEĐU 100 NAJBOGATIJIH ISTOĆNE EVROPE: Ko je, zapravo, Vuk Hamović? (…) poseduje finansijsku imperiju koja u trgovini strujom posluje u 18 zemalja i godišnje napravi obrt od 800 miliona evra.

(…) u Sarajevu, pre jedne konferencije za novinare, i sam našalio na račun ove svoje reputacije, rekavši "Slava drugima, novac meni". Prema nekim drugim pričama, navodno u svojoj kanceleariji drži uramljen svoj prvi zarađeni dolar.

U takvoj reputaciji ima i klice Hamovićeve iskrenosti. Komentarišući projekat završetka izgradnje tunela za transport vode sa Fatničkog polja u Bilećko jezero, u koji je EFT bio uložio 26 miliona dolara i koji je svojevremeno kao najveći projekat u Republici Srpskoj obezbedio 500 novih radnih mesta, Hamović je razjasnio: "Nama je cilj da zaradimo i ne ulažemo pare iz nekih altruističkih, humanitarnih razloga", objasnivši pre toga da za njega "više vode znači i više struje iz postojećih elektrana".

KUPAC DUGOVA: (…) To ga nagoni da 2000. godine osnuje kompaniju EFT (Energy Finansing Team) koja počinje da trguje viškovima struje na Zapadnom Balkanu, postajući izuzetno brzo lider u ovo poslu, poznat i po tome što zapošljava malo osoblja koje uspeva da odgovori na energetske izazove čitavih regiona.

TAJKUNSKA VREMENA: Pre dve godine pojavila se i procena poljskog časopisa "Vprost" da Hamović poseduje kapital u vrednosti od 350 miliona američkih dolara. Iz nekog razloga, ovaj podatak se mnogo prenosio iako nije poznato kako je "Vprost" došao do te sume. Hamović je to demantovao, ali nikada nije rekao koliko je zaista bogat.

Svakako, Hamovićevi jako profitabilni poslovi počeli su da izazivaju sve više sumnji i počele su razne istrage. Od svih dosadašnjih istraga, dve se izdvajaju kao najveće. U prvom slučaju, kancelarija visokog predstavnika lorda Pedija Ešdauna u Bosni i Hercegovini angažovala je specijalnog revizora koji je ustanovio da EFT ima privilegovani položaj u Republici Srpskoj. To je pokrenulo istragu ne samo u BiH, već i u Velikoj Britaniji, a čitava stvar se pretvorila u ozbiljan električni skandal. Međutim, bez ikakvog epiloga. Istraga u Bosni i Hercegovini je zatvorena u aprilu 2006. godine, a EFT je svoje poslove u ovoj zemlji u međuvremenu proširio.

Drugi slučaj se vodio u Srbiji i mada nije imao međunarodni karakter bio je pravi medijski cirkus. Tokom proleća 2004. godine u parlamentu Srbije je zasedao Anketni odbor za utvrđivanje činjenica i okolnosti u trgovini električnom energijom i finansijsko-bankarskih poslova vezanih za tu trgovinu koji je ispitivao da li je država oštećena ugovorima o trgovini EPS-a i EFT-a. Ovaj anketni odbor je zapamćen po istupanjima Aleksandra Vučića, poslanika Radikalne stranke, kao i po tome što je dva meseca isptivao sve zamislive i nezamislive aktere, dok su se poslanici, ali pre svega gledaoci u direktnom TV prenosu davili u nejasnoj finansijsko energetskoj-terminologiji. U sve su upleteni Hamovićevi vlasnički kapitali u Nacionalnoj štedionici i Euroaksis banci. Anketni odbor je radio puna dva meseca, da bi u maju ceo slučaj bio okončan, takođe, bez ikakvog epiloga.

TRGOVAC STRUJOM: Neko bi, posle tih jalovih istraga, možda mogao da pomisli kako EFT tu nije uradio ništa nelegalno, mada se postavlja pitanje zašto Hamović uopšte pobuđuje takvu pažnju ako je zaista nevin. Ako se politički motivi odstrane, pre svega je izvesno da kompanije poput EFT-a trguju samo sa elektroprivredama i velikim industrijskim potrošačima. Oni ne prodaju struju domaćinstvima. Budući da često nemaju svoje kapacitete za proizvodnju struje, laicima je uvek manje više nejasno čime to oni zapravo trguju i zašto bilo ko u tom poslu premošćava proizvođače i distribucije iz raznih zemalja. Objašnjavajući jednom kako se trgovina između Hrvatske i Crne Gore obavlja preko američkog posrednika, sam Hamović se našalio rekavši da je to tako jer "Tesla nije stigao da dovrši prenos struje na daljinu". O čemu je tu, zapravo, reč?

Stvar je u tome što proizvodnja električne energije po svojoj prirodi vrlo inertno reaguje na ponudu i potražnju, ona se samo kod hidropotencijala može donekle uspešno skladištiti i po tome ju je teško izjednačiti sa drugom robom. Naime, elektroenergetski kapaciteti proizvode energiju i onda kad ona potrošačima nije potrebna. Termoelektrane i nuklearne elektrane neće zaustaviti svoj rad ako je napolju lep sunčan dan, a pretplatnici distribucije se razmileli po piknicima, kao što nema načina da bitno uvećaju svoj output uoči kakvog zimskog praznika, kad u ledenoj noći odjednom radi više miliona rerni i kvarcnih peći. Elektroprivede su zato prisiljene da u takvim vrhovima potrošnje uvoze struju iz zemalja u kojima je ima, kao što u vreme smanjenje potrošnje pokušavaju da prodaju svoje viškove. S obzirom na to da se svi u jednom geografskom okruženju manje-više nalaze u istim okolnostima i da svi imaju viška ili manjka u isto vreme, čitav posao kupovine i prodaje nije jednostavan. Tu nastupaju trgovci strujom koji odnekuda nabavljaju kilovat-sate ili uspevaju da ih otkupe kad nikom nisu potrebni. Cela stvar je znatno komplikovanija i mada trgovci zbog toga imaju čist profit u razlikama cena, bez njih bi lokalne privrede uvodile restrikcije onda kad je struja svima najpotrebnija. To još ne znači da su njegovi poslovi na dobrobit lokalnih elektroprivreda, ali teško je zamisliti da bilo koji trgovac brine o vašoj dugoročnoj životnoj strategiji kad pokušava da vam uvali neku robu koja je letos koštala duplo manje, ali trenutno je nigde nema. To su samo čari kapitalizma. Vuku Hamoviću nekako uspeva da bude prvi i najpovoljniji kad sa svih strana krene kupovina. "Nijedna država nije, naravno, oduševljena kad vidi da neko uvek pobeđuje na elektro-tenderima jer se plaši situacije da će dići ruke od njenog tržišta", rekao je sam Hamović, priznajući i sam da se dobar deo ovdašnjih tržišta oslanja na njega. Postoje tvrdnje da on kontroliše 80 odsto preprodaje struje na Balkanu, ali to nikad nije potvrđeno. U svakom slučaju, sve dosadašnje istrage i sumnjičenja pokazale su da EFT posluje u zakonskim okvirima. Da li to ne stoji, saznaćemo bez sumnje.

Zasad je poznato da je ova kompanija samo u prethodnoj godini obezbedila ukupno 15.000 GWh električne energije u 18 zemalja u kojima posluje i obrnula kapital od 800 miliona evra. Veći deo tog tržišta, 64 odsto, bile su zemlje Evropske unije, pre svega Grčka, Mađarska i Slovenija. U Austriji se EFT nalazi u samom vrhu, a struju prodaje i po Italiji, Nemačkoj i Rumuniji. (…)

GRADITELJ ELEKTRANA: Primetan je i izvestan zaokret u politici kompanije EFT koja, osim što se širi iz države u državu, prestaje da se bavi samo trgovinom i počinje da investira i u elektroenergetska postrojenja. U EFT-u su izjavljivali kako nameravaju da se razviju u vodećeg nezavisnog regionalnog proizvođača električne energije koji bi skoro celu trećinu svog porfelja nudio iz sopstvenih kapaciteta.

Trenutno Hamović planira ulaganje u hidroleketranu "Boškov most" od 70 MW u Makedoniji, spremaju se dva slična projekta u Rumuniji, jedan u Albaniji i jedan u Srbiji. No izgleda da su Republika Srpska i Federacija u BiH najvažnija tržišta za EFT, budući da je tu Hamović prvi put investirao u tunel Fatničko polje – Bilećko jezero, a sada tu gradi termoelektranu od 420 MW u blizini Stanara i za to ga još hvali Evropska inicijativa za stabilnost.

Hamović je u Stanarima još 2005. godine kupio 72 odsto rudnika uglja, a sad je uložio 600 miliona evra u izgradnju termoelektrane koja će, kad bude dovršena, godišnje proizvoditi 3000 GWh, što je više nego sadašnji ukupan izvoz BiH i što će bez sumnje u tu namenu i biti korišćeno, uslovno govoreći, naravno. (…)

Vreme 889 - Portret savremenika – Vuk Hamovic: Trgovac mrakom na veliko